|
|
Mada nikada posebno eksponiran, gitarista Josip Boček
je jedan od vitezova nekadašnje jugoslovenske rok scene. Bio je i ostao
gitaristički heroj, virtuoz i eksperimentator koji se iskazivao kroz razne
muzičke stilove. Kao član legendarne Korni grupe, na ovim prostorima
pionirske na polju progresivne, simfo rok ili, danas bi rekli, art rok
muzike, ostavio je značajan trag. Sedamdsetih godina prošlog veka Josip
Boček, Vedran Božić, Radomir Mihajlović Točak i Goran Bregović proslavili
su električnu gitaru u okviru tada vizionarskog projekta “Kongres YU rok
majstora”. NJih četvorica su nastupali širom Jugoslavije svirajući iste
večeri jedan za drugim, a publika ih je ocenjivala. Deo te atmosfere i
njihovo umeće je ovekovečeno na istoimenom izdanju “Jugotona”. I to je
bila jedna od potvrda da je tada na jugoslovenskim prostorima rok bio
najvažnija sporedna stvar u životu mladih, nadolazećih generacija.
Kada su prošla ta burna vremena koncerata, Boček je karijeru nastavio kao
studijski muzičar u raznoraznim svojstvima. Ispočetka kao gitarista, zatim
aranžer i kompozitor. Jedno vreme je radio produkciju za “Leb i sol”, onda
produkciju i aranžmane za dva albuma Đorđa Balaševića. Sarađivao je i
sarađuje i sa mnogim pevačima. Komponovao je i muziku za dva filma:
“Indijsko ogledalo” Zorana Amara i nedavno za “Zvezde ljubavi” Milana
Spasića.
Nedostaje li vam vreme Korni grupe, i da li biste danas ponovo nastupili
sa starim kolegama?
– Ne mogu baš reći da mi nedostaje, ali ako bi postojala želja,
energija, i ako bi se stvorili uslovi da mi opet zasviramo, uvek bih
pristao na to. Što da ne.
Kako vidite sadašnju domaću i svetsku rok i pop muzičku scenu?
– U svakom slučaju ovo vreme karakteriše hiperprodukcija i na neki
način pomalo ravnodušnost na sva ta dešavanja. Dakle, nema tu senzacija
koje su postojale u vreme kada sam počinjao da se bavim muzikom. Ujedno,
to je bilo vreme nastanka i otkrivanje raznoraznih segmenata koji su
podrazumevali tu muziku. Što se mene tiče, to je bilo i vreme otkrivanja
gitare kao instrumenta, period realizacije gitare kroz sve moguće stilove.
Bio sam svaremenik toga a i publika je to tako doživljavala. Gitara je u
to vreme bila senzacija. Naravno, to se sada potrošilo i ona je postala
konvecionalni instrument. Ipak, ima tu još dosta mogućnosti, kao i u
muzici uopšte. Ponoviću, nekada je produkcija bila mnogo manja i svaki
muzički događaj je dobijao veći značaj. Danas postoji mnogo toga, mnogo
stilova, sve to funkcioniše, ali ima i mnogo nesporazuma, mnogo
komercijalnosti...
Kako vi vidite ove nove klince, sve bolje sviraju, ali kao da im nešto
nedostaje?
– Danas je veliki problem u tome što na površinu isplivavaju krive
vrednosti. Zavladao je totalni poremećaj vrednosti. U Beogradu poznajem
mnogo talentovanih muzičara, školovanih i kreativnih, a za to što rade
nema dovoljno publike. Razlog je što ne postoji odgojena publika koja bi
to mogla da prihvati. Ne radi se tu o bog zna kako visokim sferama, nego
su ljudi jednostavno putem svih tih medija orijentisani na jeftiniju
varijantu , bržu, na nešto u stilu: čuješ malo i za tri dana sve zaboraviš.
Svi ti ljudi koji su talentovani zaslužuju veću pažnju, a tavore. Pitanje
je kako će sve to skupa da ispadne. U ovom trenutku ova sredina nije dobra
za talentovane ljude.
Kakva su vaša iskustva u pisanju muzike za film?
– U ovim našim uslovima dobiti priliku da radiš muziku za film je
velika privilegija. Naravno da sam bio zadovoljan kada sam to radio. Inače,
kao profesionalac prihvatio bih svaku ponudu. Film je veliki izazov za
muzičara instrumentalistu koji ima autorske ambicije. Slika tu biva
inspiracija i podsticaj za rađanje nekih novih ideja. U ovom filmu:
“Zvezde ljubavi”, ima raznoraznih stilova. Pokušao sam da napravim nešto
što neće biti jednoobrazno već univerzalno.To je muzika koja se ne da
vezati ni za jedan period, koja može da se sluša i ovde a može da se
doživi i kao muzika evropskog okruženja.
Hoće li se ikada pojaviti sabrani radovi Korni grupe u nekom obnovljenom
izdanju?
- To se upravo radi. Naš basista iz Korni grupe Bojan Hreljac se
oko toga angažovao. Sakupiće se sve što smo radili i to je dogovor sa
Sašom Habićem koji radi postprodukciju. Sve bi to trebalo da izađe u
digitalnoj, popravljenoj varijanti, a u izdanju PGP Beograd. Dakle, neće
to biti neka divlja varijanta, već nešto pristojno odrađeno.
(Autor - Vladimir Crnjanski) |
